Miodrag Petrović Čkalja, glumac neponovljivog komičarskog dara i neprevaziđena zvezda malih ekrana tokom 60-ih i 70-ih godina 20. veka. Iako je bio amater, velikom Čkalji mnogi školovani glumci nikada nisu mogli da priđu sa glumačkim vestinama, koje su mamile osmehe svih generacija kod publike. Da li zbog negove neodoljive harizme ili zbog specifične mimike, Čkalji su se smejali i kada je igrao ozbiljne i kad je igrao komične uloge. Jednostavno, sam po sebi je bio smešan.

Interesantno je da je Miodrag Petrović Čkalja rođen 1. aprila 1924. godine u Kruševcu, na Dan šale. Bio je četvrto dete Čedomira i Hristine - Tine Petrović. Porodica Petrović živela je u Balšićevoj ulici u Kruševcu. U rodnom gradu završio je gimnaziju, gde je i počeo da se bavi glumom - u dramskoj sekciji. U detinjstvu je dobio nadimak Čkalja, koji mu je dao školski drug Jeftić, jer je kao dete bio „suvonjav i štrkljast“ i po kome je ostao upamćen.

U vreme Drugog svetskog rata nalazio se Kulturno-prosvetnoj ekipi 47. divizije NOVJ. Nakon rata i demobilizacije odlazi u Beograd gde upisuje studije veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu. Do ovog izboro došao je na krajnje neobičan način: sa prijateljima je ispisao razna zanimanja na nekoliko ceduljica, a onda su izvlačili ko će šta da upiše, pa se tako Miodragu podesi da upiše veterinu, što je i učinio. Na žalost, zbog nemaštine nikada nije završio fakultet.

Svoju glumačku karijeru Miodrag Petrović Čkalja nastavlja u KUD „Ivo Lola Ribar“ a 1946. godine na audiciji postaje član Dramskog studija Radio Beograda, gde i počinje njegov uspon u emisiji "Veselo veče", osnovanoj 1949. godine. U bogatom umetničkom opusu ostvario je oko 200 uloga u pozorištu,  ali je u svesti najšire publike ostao upamćen prvenstveno po likovima iz humorističko-satiričnih TV serija Radivoja Lole Đukića ("Servisna stanica", "Muzej voštanih figura", "Sačulatac", "Ljudi i papagaji") čije likove Lola Đukić pisao specijalno za njega. Tako je bilo i u slučaju čuvene pozorišne predstave, a kasnije i filma "Bog je umro uzalud". Sve ove serije, predstave i filmovi su dugo bili deo svakodnevnog života miliona ljudi u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Radivoje Lole Đukić i Miodrag Petrović Čkalja

Nezaboravne uloge Čkalja je ostvario i u serijama drugih autora - "Ljubav na seoski način", "Kamiondžije", "Vruć vetar", a jedna od poslednjih u kojima je učestvovao bila je "Bolji život". Paralelno je, od 1951. godine, radio u Humorističkom pozorištu (sada Pozorište na Terazijama), gde je postavljena antologijska komedija Dragutina Dobričanina "Zajednički stan" (kasnije je snimljena i TV verzija). Snimio je i 20 igranih filmova među kojima su najpoznatiji "Put oko sveta" i "Silom otac", "Ljubav i moda"... Od 1976. bio je u statusu slobodnog umetnika.

Miodrag Petrović Čkalja dobitnik je Sterijine nagrade (1974), Sedmojulske nagrade (1977), Nušićeve nagrade za životno delo (1991), RTS-ovu nagradu za životno delo (1995), "Zlatnog ćurana" za životno delo na Danima komedije u Jagodini, kao i brojnih drugih nagrada i priznanja.

Ostvario je veliki broj uloga na filmu i u TV serijama. Najbolje uloge ostvario je u serijama "Servisna stanica" (1959), "Ljubav na seoski način" (1970), "Kamiondžije" (1972), "Vruć vetar" (1980) i "Kamiondžije 2" (1983), kao i u filmovima "Orlovi rano lete" (1966), "Bog je umro uzalud" (1969), "Paja i Jare" (1973), "Avanture Borivoja Šurdilovića" (1980) i "Kamiondžije opet voze" (1984).

Najbolji prijatelji među glumcima su mu bili Dragutin Dobričanin i Nikola Milić. Imao je uspešnu saradnju sa kolegom Mijom Aleksićem.


Mija Aleksić i Miodrag Petrović Čkalja

Stručna kritika mu nije bila baš naklonjena, optužujući ga za estradni pristup. U jednom od poslednjih intervjua, osvrćući će na uvreženu tezu da je komediju lakše igrati, rekao je: "To kažu netalentovani glumci. Komedija je jako težak vid umetnosti, ali ni smo narod koji ne zna ništa. Postoji krug intelektualaca koji se međusobno nagrađuju za dramu i to se zna. Dramski umetnik ne može da igra komediju, a komičar može dramu. Ja sam igrao i bio nagrađivan upravo za dramu".

Poslednje godine proveo je tiho, u krugu porodice iz koje je, kako je govorio, "crpio energiju", ali se javno angažovao podržavajući demokratske snage u predizbornoj kampanji u jesen 2000. godine. "U početku sam odbijao da se odazovem jer mi je otac zabranio da se bavim politikom. Ipak sam se odazvao, ali samo zbog naše dece, slobode i boljeg života".

Čkaljin sin Čedomir Petrović je glumac i reditelj, a unuka takođe glumica Jovana Petrović.

Umro je 20. oktobra 2003. godine u Beogradu.

U Kruševcu, u Balšićevoj ulici, pred Čkaljinom kućom, 2005. godine podignut mu je spomenik. Nekadašnja ulica Milinka Kušića, na Zvezdari u Beogradu, od novembra 2006. godine dobila je ime po Čkalji.

VREME U KRUŠEVCU

KURSNA LISTA

Vrednosti Indeksa Berza

KRUŠEVAC DETALJNIJE
TRSTENIK DETALJNIJE
VARVARIN DETALJNIJE
ALEKSANDROVAC DETALJNIJE
ĆIĆEVAC DETALJNIJE