Jezero Ćelije

Neobična sudbina nemačkog vojnika koji je za vreme Drugog svetskog rata izbegao smrt. Posle četvrt veka neočekivani susret sa srpskim spasiocem – od prevelikog uzbuđenja bivši vermahtovac podlegao infarktu.

Ćelije je jedno od onih srpskih naselja koja više ne postoje. Ali, za razliku od drugih koja su prosto, iz kojekakvih razloga, ostala bez stanovnika, ovo je ostalo i bez svega ostalog. Naime, sedamdesetih godina prošlog veka, celo selo, sa crkvom i školom, je potopljeno, a njegovi meštani su bili prinuđeni da se presele u druga sela. Na mestu naselja koje je ostalo još samo u sećanjima, izgradjeno je jezero. 

Cilj izgradnje jezera, koje je u potpunosti izmenilo krajolik citavog podrucja, bila je zaštita od “zamuljivanja” Djerdapske hidrocentrale, ali su stručnjaci u tome videli i sjajnu priliku da čitav kraj dobije dobru pijaću vodu.

Naravno da je bilo otpora i drame ljudi koji su trebali da napuste svoja ognjišta. Uprkos svemu, posipanje brane na Rasini počelo je 1. maja 1973. godine, na 23. kilometru puta od Kruševca prema Brusu. Gradnja jezera trajala je pet godina. Zarad brane i akumulacija, na prostoru koji je sada pod vodom, eksproprisano je 480 hektara zemlje, iseljeno 180 domaćinstava, uklonjene su ili porušene 292 kuće sa 431 pomoćnom zgradom, a preseljena su i tri groblja. Ovom izuzetnom tvorevinom promenjena je geografska karta. Akumulacija je dugačka 11 kilometara i, kada je napunjena, u nju staje 60 miliona kubnih metara vode. I služi onome čemu je od početka i bila namenjena – vodosnabdevanju čitavog kraja.

Samo selo Ćelije ostalo je, posle svih ovih godina, još samo u sećanjima. Jedno od njih zavredilo je da se nadje i na našim stranicama.

Potiče iz vremena Drugog svetskog rata, koji je i ovom kraju doneo dramatične dogadjaje. 

Priča nas vraća u sredinu 1943. godine, kada je grupa rasinskih partizana, upravo kod Ćelija, napala dva nemačka kamiona sa vojnicima koji su se zaputili po rekviziciju u Brus. Jedan kamion je uspeo da se izvuče, dok je drugi uništen u partizanskoj vatri. Izginulo je sedam Nemaca, dok je osmi nekako uspeo da pobegne u šumu, gde se krio sve dok ga nije pronašao jedan seljak...

Događaj se, kako se i moglo očekivati, brzo pročuo, a posledice po stanovništvo bile su strašne. Nemačka vojska je u znak odmazde, prema principu sto za jednog (ubijenog vojnika), streljala 28-29. juna 1943. godine 575-oro ljudi. Njih 324 u Kruševcu i još 251, kao dopunu, na Banjici.

 

Epilog u Nemackoj

Žrtava bi, sigurno, bilo i više, da se nije spasio onaj jedan nemački vojnik. A o tome šta se desilo tom vermahtovcu, trag je sačuvao Adam Stošić, kruševački publicista, autor hronika sela i turističkih i istoriografskih publikacija, kome su priču posvedočili Djurica Lazić, bivši rasinski partizan, i medicinska sestra, u penziji, Gordana Miljojković Bogojević, oboje iz Velikih Kupaca:

“Čudna sudbina je čekala vojnika koji je izbegao pogibiju. On se krio po okolnim šumarcima, izbegavajući susret sa ljudima. Ipak, kroz dva-tri dana našao ga je jedan seljak iz Kupaca iznurenog i obavestio predsednika kupačke opštine Miloša Bogojevića. Ovaj je odmah u šumi presvukao Nemca, u seljačko odelo, cezom ga odvezao do Kruševca i predao nemačkoj komandi. Rajskomandant Kni mu se zahvalio i obećao punu zaštitu sela.

I, zaista, kada je kroz nekoliko dana počela racija po rasinskim selima da se skupi dovoljan broj za odmazdu, Kupci nisu uopšte blokirani i ovo, najveće selo u Rasini, nije izgubiolo nijednog žitelja u toj nesreci.

No priča o spasenom Nemcu se nije ovime završila. Ona je svoj epilog doživela u Nemačkoj. Slučaj je hteo da je Miloševa unuka Gordana, kao medicinska sestra 1969. godine, u jednoj nemačkoj bolnici lečila starijeg pacijenta.

Kad mu je, u razgovoru, rekla da je iz Jugoslavije, iz Kruševca, bolesnik je ispričao svoju dramu u Ćelijama 1943. godine. Iznenađena Kupcanka, koja je znala za tu priču, rekla mu je da ga je spasio - njen deda Miloš!

Nemac se silno obradovao i uzbuđeno je zamolio svoju medicinsku zaštitnicu da mu, po svaku cenu, obezbedi susret sa spasiocem.

Gordana se dogovorila s dedom, i u određeni dan je sa svojim pacijentom pošla na železničku stanicu u susret gostu. Kad je bivši vermahtovac video svog spasioca, pohrlio mu je u zagrljaj, ali samo što su se pozdravili, on se od silnog uzbudjenja srušio na zemlju (inače je bio srčani bolesnik). 

Brza intervencija lekara u bolnici je konstatovala težak infarkt, koji je i bio koban po život Nemca. Umro je kroz nekoliko dana, ne dočekavši da se gostoprimstvom zahvali svom spasiocu.

Ostala je samo još jedna priča o čudnim putevima ljudske sudbine.“

Putevima koji su se ponovo ukrstili posle četvrt veka. I koji su potvrdili da jedno ljudsko naselje ne mora da nestane čak ni kada ga potpuno uklone sa svih geografskih mapa. Trajaće koliko i sećanja na čudesne događaje, poput ovog.

VREME U KRUŠEVCU

KURSNA LISTA

Vrednosti Indeksa Berza

KRUŠEVAC DETALJNIJE
TRSTENIK DETALJNIJE
VARVARIN DETALJNIJE
ALEKSANDROVAC DETALJNIJE
ĆIĆEVAC DETALJNIJE